Kako tumačiti rešenja testa kompleksnosti predstave o pravoj ljubavi?

Molimo vas da ovo pročitate tek nakon što ste rešili test.

U osnovi, svi iskazi, shvaćeni doslovno, nisu ništa drugo do zablude ili iskri­vljena uverenja o ljubavi. Možda je jedini izuzetak prvi iskaz („Ljubav je najveća vrednost na svetu“), jer svako ima pravo da svoj vrednosni sistem uredi kako želi i da partnersku ljubav doživljava kao najvažniju životnu vrednost.

Pošto su iskazi tako formulisani da čitačevo slaganje s njima potvrđuje neku zabludu o ljubavi, svaki odgovor koji je slaganje ukazuje na mogućnost da čitalac zastupa datu zabludu. Potpuna saglasnost (oznaka PS) je jasan znak u tom pravcu. Slično je i s pretežnim slaganjem s određenom zabludom (oznaka US) zbog toga što, uprkos tome što čitalac u stanju svesti u kojem je relaksiran i u kom dobro misli ima neku distancu prema određenoj zabludi, u stresnim situacijama kakve su ljubavni problemi on može izgubiti tu distancu i potpuno se saglasiti s određenom zabludom. Dakle, svi iskazi na koje je čitalac odgovorio s PS i US ukazuju na moguće postojanje iskri­vljenog uverenja o ljubavi.

Zbog toga je potrebno vratiti se na test i izdvojiti samo one iskaze s kojima je čitalac saglasan (PS i US). Zbir tih iskaza upućuje na kompleks iskri­vljenih uverenja u čitačevoj predstavi o pravoj partnerskoj ljubavi. Naše istraživanje pokazuje da normalna populacija ima u proseku između sedam i petnaest takvih uverenja. Ukoliko čitalac ima manje od sedam iskri­vljenih uverenja, onda je potrebno temeljno preispitati svoj sistem predstava o pravoj partnerskoj ljubavi.

Svi iskazi su dati u bezličnom, apstraktnom obliku kako bi se obuhvatilo njihovo važenje kako za subjekt ljubavi, tako i za osobu koja je objekat ljubavi.

Na primer, iskaz „Prava ljubav je osoba koju voliš bezuslovno, takav kakav je“ ne znači automatski da subjekt smatra da u pravoj ljubavi treba da voli bezuslovno i da istovremeno bude voljen bezuslovno. S ovim iskazom će se složiti i oni koji ga primenjuju samo na „davanje“ ljubavi, kao i oni koji ga primenjuju samo na „primanje“ ljubavi. Prvi će smatrati da je prava ljubav kada oni nekoga vole bezuslovno, a drugi će smatrati da je prava ljubav kada njih neko voli bezuslovno. Zbog toga je, za detaljniju analizu, za većinu iskaza s kojima se čitalac saglasio, potrebno odrediti da li ih je on shvatio autocentrično ili alocentrično, odnosno da li ih primenjuje na voljenost ili na voljenje.

…Poznavanje sličnosti i razlika između svoje i partnerove predstave o ljubavi može pomoći osobama koje se vole da se još bolje upoznaju i da se razumeju, a posebno da razumeju koje ponašanje njihov partner shvata kao znak ljubavi. Ovo međusobno upoznavanje s predstavama o ljubavi može bitno pomoći da se izgradi još kvalitetniji odnos ljubavi.”

Odlomak iz knjige: Milivojević, Z. (2005). Formule ljubavi: Kako ne upropastiti sopstveni život tražeći pravu ljubav. Prometej.